У Трнову живи 2 150 становника а књижни фонд библиотеке чини 12 000 библиотечких јединица. У библиотеци је запослен један библиотечки радник.
Обрада књижног фонда се врши у библиотечком програм WinISIS који омогућава претраживања база података по свим параметрима.
Библиотека у 2024. години има 108 чланова, библиотеку у току дана посјети од 2 до 4 читаоца. На читању код наших чланова налазе се 65 књижних јединица.
У извјештају школског надзорника за 1939. и 1940. годину помиње се постојање прве српске читаонице у Трнову. Није ово усамљен примјер бављења библиотеком у Трнову. По други пут се она појављује у изворима из 1961. године. Како истиче Љубинка Башовић: “Годинама послије оснивања књижни фонд је неосјетно растао и услови за рад и развој библиотеке били су слаби.”
Године 1963. била је у саставу Народног универзитета, имала је 1 723 књиге и 356 читалаца без сталног библиотечког радника и организоване библиотечке мреже на подручју. Сљедеће године фонд се пењао на 2 400 књига са 11 225 становника, 434 читаоца и донекле ријешеним проблемом смјештаја.
Све до 1970. библиотека није имала сталног библиотечког радника, а радило је свега једно подручно одјељење у саставу школске библиотеке. Крајем 1970. библиотека у Трнову баштини 3 487 књига на 9 569 становника. Библиотека је радила све до 1992. године, када је у ратним дејствима у потпуности уништен књижни фонд и девастирана и сама зграда у којој је била смјештена библиотека. 1997. године општина Трново је приступила рекострукцији зграде и по окончању тих радова 19. маја 2004. године нанова је основала Народну библиотеку Трново. Библиотека је добила простор од 83м2.